извештај о реализацији научно-истраживачке експедиције „Стара планина 2008”

    НИДСБ „Јосиф Панчић“ је током лета 2008. године реализовало научно-истраживачку експедицију „Стара Планина 2008“ на којој је учествовало 76 чланова НИДСБ „Јосиф Панчић“, ЕИД „Младен Караман“, ДМИЗГ „Бранислав Букуров“, БИД „Јосиф Панчић“ и БД „Сава Петровић“. Базни логор је био смештен  u селу Темска, a теренски логори у Топлом Долу и Арбињу. Остварена је и значајна сарадња са СО „Пирот“ и МЗ „Темска“. Чланови експедиције су били организовани у 6 секција (ботаничка, ентомолошка, херпетолошка, орнитолошка, хидробиолошка, мамолошка и туризмолошко-географска). Обзиром да НИДСБ „Јосиф Панчић“ није имало организованих кампова на Старој планини више од 10 година, задаци експедиције били су рекогносцирање терена, прикупљање података о флори и фауни, као и културолошко-етнолошким вредностима Старе планине. Ови подаци ће послужити као основa за даља и детаљнија истраживања наредних година. Поред активности усмерених ка изучавању природе, вршена је промоција природних вредности Парка природе „Стара планина“, затим анкетна истраживања локалног становништва о познавању неопходности заштите Старе планине, као и обавештавање локалног становништва о последицама које са собом носи неплански развој туризма и урбанизација. Координатори кампа били су Марко Шћибан, Марко Јанковић и Милош Радаковић.

     За време трајања експедиције, тимови од по неколико учесника су обишли велики деo масива Старе планине, узоркујући биолошки материјал и бележећи основне податке о терену. У два наврата су организовани групни излети на Бабин зуби и Миџор на којима је учествовало између 30 и 40 људи. Највише је истраживана шира околина села Темска, Топли До, Велика Лукања, Дојкинци и Рудиње, док је значајна фотодокументација прикупљена на локалитетима Бабин зуб, Јабучко равниште, Вражја глава, Браткова страна, Арбиље, Дојкино врело, Џунгурски скок, клисура Топлодолске и Јаворске реке, Копрен, Три чуке, Миџор. Новина у истраживачким активностима друштва је да су вршена и поједина пећинска истраживања и то у широј околини села Темска. Као резултат свеобухватних истраживања показало се да је овај крај још увек биодиверзитетски изузетно богат, али и још увек у великој мери неистражен. Један део прикупљених податак је обрађен и објављен, док је већи део још увек у процесу обраде. Из тог разлога, наставак истраживања је приоритет у наредним годинама. Управо егзотичност и лепота овог подручја ће бити изузетан мотив за наставак истраживања вредности Старе планине, а већ сада је најављено окупљање истраживачка из Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Београда.

 Преглед резултата експедиције:

Током трајања експедиције, вршена су истраживања на више локалитета из следећих области: ботаника, ентомологија, херпетологија, орнитологија, хидробиологија и мамологија. Овде су приказани прелиминарни резултати, као и активности секција које су учествовале у истраживањима.

Ентомологошка секција – Чланови секције су прикупљали узорке и податке о фауни псеудошкорпија, трчуљака, стрижибуба, дневних и ноћних лептира. Чланови секције били су: Милош Поповић, Грбић Зорица, Александар Аранђеловић, Марија Ковачки, Јан Хусарик, Саша Рајков и Игор Гајић.

Методе које су коришћене за сакупљање инсеката биле су: метода хватања кечером, метода откоса, слободно сакупљање, метода трешења, постављање пит-клопки. За сакупљање узорака Pseudoscorpia коришћен је метод просејавања стеље. Материјал је углавном прикупљан у широј околини села Темска, али и у другим деловима планине. Сав прикупљени материјал је због потешкоћша у детерминацији врста још увек у обради.

Ботаничка секција – Проучавана је тренутно присутна флора на посећеним локалитетима (јулски аспект). За хербарски материјал је укупно сакупљено нешто преко 300 врста на следећим локалитетима: Темачко брдо и река Темштица, околина села Рудиње, Синорски дел, Буковица, Бабин зуб, Кулиште, Каменица, Арбиње, Браткова страна, Крваве баре, Дојкино врело, Јабучко равниште, Манастирско браниште и Посериград. Најзначајнији материјал је прикупљен на Бабином зубу, Јабучком равништу, Вражјој глави, Крвавим барама, Копрену и Три чуке. Од посебног значаја су били налази ендемичних и веома ретких биљних врста попут Symphyandra wannerii, Lilium jankae, Lilium martagon, Drosera rotundifolia, Campanula trojana, Alium melananthemum, Gentiana punctata, Iris reinhenabachi, Acer heldreichii, Pinus heldreichii, Viola dacica, Senecio pancicii, Centaurea nemorosa, Geum coccineum,  Geum rivale, Silene pusilla, Sedum alpinum и друге. Од прикупљеног материјала  Чланови секције били су: Борис Радак, Бојана Бокић, Радановић Милица, Рајков Јелена, Котур Милица и Марковић Мила.

Херпетолошка секција – Чланови херпетолошке секције су били Александар Симовић и Сузана Заковић. За време одржавања експедиције, чланови су истраживали у широј околини села Темска и Топли До, затим високопланинских станишта око Бабиног зуба, Миџора, Крвавих бара, Братове стране и Три чуке, као и клисуре Топлодолске и Дојкиначке реке. Укупно је забележено 15 врста гмизаваца и водоземаца. Од тог броја, чак 2 су биле нове за Парк природе „Стара планина“. То су барска корњача (Emys orbicularis) и степски смук (Dolochophis caspius). Такође, откривен је нова популација релиткног и у Србији веома ретког живородног гуштера (Zootoca vivipara) која до сада није била позната и представља тек други локалитет на планини. Од великог значаја је и налаз шарке (Vipera berus) на локалитету Арбиње што потврђује да је ова ретка врста и даље присутна на планини.

Орнитолошка секција – Орнитолошка истраживања, иако вршена у неповољном делу године (јулски аспект), су веома успешна. Истраживања су вршена у широј околини села Темска, Рудиње, Дојкинци и Топли До, високопланинскa станишта око Бабиног зуба, Вражје главе, Миџора, Копрена, Крвавих бара и Три чуке, као и клисуре Топлодолске, Јаворске, Црноречке и Дојкиначке реке. Укупно је забележена 81 врста птица, од чега и неке посебно интересантне врсте. Налаз новог локалитета за глобално угрожену врсту прдавац (Crexc crex) је свакако један од најзначајнијих налаза, али и нови подаци за степског сокола (Falco cherrug), риђег мишара (Buteo rufinus), белоглавог супа (Gyps fulvus), змијар (Circaetus gallicus), сеницу шљиварку (Parus lugurbis), јаребице камењарке (Alectoris graeca), лешникаре (Nucifraga caryocatactes), планинске сиве сенице (Parus montanus), горске ласте (Ptyonoprogne rupestris), даурске ласте (Hirundo daurica), црне жуне (Dryocopus martius), планинске стрнадице (Emberiza cia), чижка (Carduelis spinus), дрозда огрличара (Turdus torquatus) и других. Неки од прикупљених података су већ обрађени и публиковани. Чланови секције били су Марко Шћибан, Милош Радаковић, Димитрије Радишић и Марко Јанковић.

Хидробиолошка секција – Током експедиције чланови секције су сакупљали узораке на терену, док је обрада података још увек у току на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Прикупљање узорака је вршено дуж тока реке Темшице, Височице, Дојкиначке реке, у Завојском језеру, у околини села Темска и Рсовци, као и на одговарајућим воденим екосистемима на Миџору и Арбињу. Узорковање планкотона су радили Аранђеловић Андреа и Малиновић Марко, док су анализу квалитета воде радили Дејан Стојановић и др Мирослав Демајо. Пронађени су организми из реда: Odonata (1 врста), Gnathobdellidа (1 врста), Trichoptera (3 врсте), Ephemeroptera (2 врсте), Branchiopoda (1 врста), Amphipoda (1 врста), Coleoptera (2 врстa), Plecoptera (1 врста), Diptera (1 врста), Pulmonata (1 врста).

Мамололошка секција – Чланови секције су били Милован Илић, Никола Матовић, Милица Мишковић и Оља Тољагић. Рад секције је обухватао испитивање фауне ситних глодара, као и обрада сакупљеног материјала на пољу паразитологије. Коришћена је стандардна метода са употребом мртволовки, које су постављане у сумрак а купљене у раним јутарњим часовима. Узорковано је 5 јединки Apodemus sylvaticus и 3 јединке Apodemus flavicollis. Прелиминарни резулатати паразитолошких истраживања указују на висок проценат заступљености паразитских нематода из дигестивног тракта међу којима је најчешћа Syphacia frederici, а до сада су нађене и врсте Capilaria murissylvatici, Rictularia proni, Trichocephalus muris и друге чија је детерминација још у току.

Координатори: Марко Јанковић и Марко Шћибан