пчиња

„ПЧИЊА 2006“

НИДСБ Јосиф Панчић током лета 2006. године реализовало је научно-истраживачку експедицију Пчиња 2006 на којој је учествовало 10 чланова НИДСБ и 2 члана ДМИЗГ Бранислав Букуров. База кампа била је смештена на пољани у близини манастира Свети Прохор Пчињски, Општина Бујановац. Чланови кампа били су организовани у 6 секција (ботаничка, ентомолошка, херпетолошка, орнитолошка, мамолошка и туризмолошко-географска). Обзиром да Друштво претходно није имало организованих кампова у пчињском округу, задаци експедиције били су рекогносцирање терена, прикупљање флористичких и фаунистичких података у циљу састављања флористичко-зоолошких спискова , као и картирање ареала појединих врста. Ови подаци послужиће као основ за будућа истраживања овог краја.

Пчињски округ налази се на крајњем југу Србије и обухвата седам општина. Обзиром да је Пчиња притока Вардара који припада егејском сливу, делом тока присутан је утицај медитеранске и субмедитеанске климе који има измењени карактер према изворишту. Самим тим ова област на малом подручју има велики диверзитет станишта, што обично условљава и велику разноврсност живог света. Та чињеница била је главни разлог због којег су чланови НИДСБ одлучили да истражују овај крај. Иначе цела регија сем моравско-вардарске долине је брдско планинског типа.

Начин рада био је организован тако да је камп имао одлике научно-истраживачке експедиције које је подразумевало спавање у шаторима, постављање централне логорске ватре, прикупљање дрва за огрев из шуме, купање и вођење личне хигијене у Пчињи, пијаћа вода набављана је са манастирског извора, систематске дугодневне и неколико ноћних теренских излазака.

Највише истраживан предео обухвата сам југ Општине Бујановац и део Општине Трговиште. Чланови експедиције нису на располагању имали теренско возило, тако да су најдетаљније истражена села у близини манастира (Јабланица, Воганце, Горњи и Доњи Старац, Спанчевац, Бараљевац и Кленике). Захваљујући госту кампа, Роберту Меккараху (Robert MacCurrach), два члана експедиције имала су приливилегију и задовољство да изврше прелиминарна теренска истраживања на планини Дукат. Треба напоменути да је истраживани предео једино место у Србији где се могу срести неке врсте животиња и биљака.

Херпетолози:
Тим су сачињавали Немања Ристић, Лука Опачић и Марко Ђуракић. Констатовано је присуство 26 врста водоземаца и гмизаваца. Обзиром да је материјал прикупњан углавном у летњем аспекту и неколико пролећних терена, чланови тима очекују присуство још неких врста које до сада нису констатоване. Микроклиматска специфичност и диверзитет станишта омогућавају присуство неколико медитеранских и субмедитеранских врста, које представљају најсеверније распрострањење у оквиру њиховог ареала, узимајући у обзир удаљеност од мора и континентални продор чиниоца медитеранске и субмедитеранске климе дубоко у Балканско полуострво. Издвајамо контролни налаз и 2 нова из 2006. године, четворопругог смука – Elaphe quatuorlineata, кога је члан тима, Немања Ристић, констатовао током 2005. године као нову врсту за херпетофауну Србије. Остали значајни представници пчињског краја су шило – Platyceps najadum, ерхардов зидни гуштер – Podarcis erhardii, степски гуштер – Podarcis taurica, балкански зелембаћ – Lacerta trilineata, грчка корњача – Testudo graeca.

Орнитолози:
Секцију су сачињавали Радишић Димитрије и Шћибан Марко, док је поједине значајне орнитолошке податке прикупио Немања Ристић.

Забележено је 96 врста птица, што представља значајан број врста за брдско подручје какво је долина Пчиње, посебно када се узме у обзир да су истраживања трајала 14 дана и да су вршена у периоду завршетка гнежђења када су на било ком подручју присутне само врсте које се гнезде, док је многе врсте певачица врло тешко забележити јер не певају.

Свакако је најважнији налаз бргљеза лончара (Sitta neumayer), који до сада није пронађен на гнежђењу на теритирији Србије. Током акције картирано је неколико парова, а пронађено је и фотографисано и једно гнездо.

Посебан успех акције представља картирање парова риђог сврачка (Lanius sennator), ретке гнездарице јужне Србије. На овај начин је утврђена величина, густина и просторна дистрибуција значајног дела популације која насељава Србију. Паралелно са картирањем риђоглавог сврачка, на мапу су уцртани и парови нешто редовније црноглаве стрнадице (Emberiza cirlus).

Прикупљени су такође вредни и занимљиви подаци о врстама:
црна рода (Ciconia nigra), орао змијар (Circaetus gallicus), осичар (Pernis apivorus), сиви соко (Falco peregrinus), јаребица камењарка (Alectoris graeca), црна жуна (Dryocopus marcius), горска ласта (Ptyonoprogne rupestris), даурска ласта (Hirundo daurica), јужна белогуза (Oenanthe hipanica), вртна стрнадица (Emberiza hortulana) и планинцка стрнадица (Emberiza cia).

Ентомолози:
Тим су сачињавали Јелена Шеат, Игор Срећковић и Александар Аранђеловић. Ентомолошка секција прикупљала је материјал у оквиру хетерогене групе Coleoptera, са посебним осврстом на Stafilinidae, као и Heteroptere. Обзиром на недостатак кључева за детерминацију, резултати ове секције биће касније објављени.

Ботаничка секција:
Тим је садржао једног члана Друштва, Ранка Перића.

Мамолошка секција:
Тим је садржао једног члана Друштва, Вукашина Кангргу. Планирана метода за прикупљање мамолошког материјала ослањала се на остатке сигнификантних делова скелета ситних сисара пореклом из избљувака (гвалица) сова. Методе мртволовки и живоловки нису примењиване из етичких разлога. Обзиром да гвалице нису прнађене, резултати ове групе изостају. Чланови експедицеије су прикупљали материјал за доц. Др Ива Карамана (косци, Opiliones), као и лишајеве за члана Друштва који није био са нама, Бориса Радака.

Географска секција:
Тим су чинила 2 члана, Синиша Ратковић и Марко Костадисновић. Тим се бавио демографским и туризмолошким истраживањима у циљу утврђивања могућности развоја сеоског и еко- туризма. Обрада анкетног материјала је у току.

Секундарне активности огледале су се у чишћењу смећа које непрестано остављају несавесни кампери, као и ширење свести локалних грађана о заштити и вредностима ненарушене природе. Такође. Прикупљен је и фотоматеријал.

На кампу није било већих проблема и незгода.

Учесници кампа се захваљују на подршци Департману за биологију и екологију из Новог Сада, господину Милошу Бокорову (Електронска микроскопија, Департман ѕа биологију и екологију, Нови Сад), ПП “Дарко”, др Јелки Црнобрњи – Исаиловић, др Љиљани Томовић, Растку Ајтићу, Марку Туцакову и Роберт Меккараху (Robert MacCurrach).

Наредне године планира се наставак истраживања пчињског краја.