Успешно завршен пројекат „Отвори очи!”

Научно-истраживачко друштво студената биологије „Јосиф Панчић” из Новог Сада, уз финансијску подршку компаније Књаз Милош и бренда Гуарана, је спровело пројекат „Отвори очи!”. Пројекат представља до сада највећу кампању истраживања и заштите сова малих ушара у Србији. Истраживања су имала за циљ лоцирање зимских јата и пребројавање јединки у њима, а трајала су од новембра 2007. до марта 2008. године. Наиме, мале ушаре су карактеристичне то окупљању у зимском периоду у већа или мања јата која су често у насељима. Ове врло корисне птице које се хране штетним глодарима током дана бораве у напосредној близини људи и често су узнемираване и прогањане услед предрасуда и назнања мештана, иако су строго заштићена врста. Поред истраживања, чланови и волонтери друштва „Јосиф Панчић” разговарали су са великим бројем људи указујући им на значај сова у њиховој околини, на угроженост и неопходност заштите ових занимљивих птица.

Резултати пројекта су импресивни будући да је доказано да је регион Војводине још увек богат малим ушарама. У току истраживања на територији целе Србије је обиђено 476 насеља и 40 великих фарми, а јата сова су пронађена на 360 локација. Сове су најчешће боравиле на четинарима поред цркава, школа, домова здравља и других јавних установа. Oва места су најпогоднија јер им пружају неопходан заклон и мир. Пребројано је више од 18.500 сова у јатима која су бројала од неколико до више стотина птица. У Војводини је откривено 10 јата која су имала више од 200 сова (Кикинда, Бечеј, Кула, Бачко Петрово Село, Сремска Митровица, Башаид, Торда, Лалић, Србобран, Опово), а светски рекорд у броју малих ушара на једном локалитету је више пута обаран у Кикинди где је максимално боравило 400 сова. Ипак, велика бројност нас обавезује на даља истраживања и заштиту сова будући да не знамо да ли им у Србији број опада као што је то случај у остатку Европе.

Мале ушаре имају огроман значај за пољопривреду Србије. Процене су да оне само у току зиме поједу око 12 милиона потенцијално штетних глодара и тиме нам уштеде више десетина милиона евра. Природно контролишући бројност глодара сове смањују потребу за коришћењем отрова чија примена у пољопривреди нарушава здравље људи и животиња, загађује храну и животну средину.

На жалост, поред нестанка места за исхрану и гнежђење, као и великог страдања на путевима, сове се суочавају и са неоправданим прогањањем и убијањем. Током истраживања је забележено неколико случајева убијања сова од којих је најбруталније било у сремском селу Доњем Товарнику. Међутим, охрабрују чињенице да су то спорадични случајеви који су жестоко осуђени у јавности, иако починиоци нису пронађени и кажњени у складу са законом. У циљу разбијања незнања и предрасура, учесници пројекта су кроз бројна гостовања на медијима, разговоре, предавања и промотивни материјал ширили свест о значају и корисности сова, као и о њиховој непроцењљивој улози у природи. Надамо се да ће људи схватити да опстанак сова у великој мери зависи од њих самих и да ће се убудуће боље одности према овим јединственим створењима.

У Новом Саду,
16.04.2008.