мотивациони викенд 2009

Место: Стражилово

Датум: 13.-15. март 2009.

Број учесника: први дан 32., други дан 40.

Координатори: Сузана Заковић, Милован Илић, Лука Опачић

 Као и претходних година, наставља се традиција да друштво НИДСБ „Јосиф Панчић“ представља свој рад новим члановима, будућности овог друштва, на Фрушкој гори и то са смештајем у дому планинара на Стражилову. Скроман али топлином испуњен и природом окружен дом је био више него довољан да угости ову групу људи, која је дошла са одређеним циљем. Најбитније је било да се новим члановима омогући да науче нешто ново, што се само у пракси може научити, да виде оно што је досад покретало ово друштво, да осете повезаност старих чланова која је остварена сличним интересовањима, и да им се омогући да и они што пре постану део екипе.

 АКТИВНОСТИ

 Петак:

Полазак у вечерњим часовима за Сремске Карловце са железничке станице. Услеђује шетња од Карловаца до Стражилова уз кишу која није успела омести нове, а ни старе чланове. По доласку следи вечера и упознавање.

 Субота:

Након доручка првобитној екипи се прикључује још чланова и сви полазимо у шетњу ка Бранковом гробу, и даље путем маратонске стазе. Након обиласка шуме која се тек буди, долазимо на изврстан ручак који су наши дежурни кувари спремили. Неко време после ручка долазе на ред предавања о одређеним групама животиња, као и о појединим секцијама. На наше изненађење, једна нова чланица се такође одважила да нам исприча нешто о пауцима, чак и без претходне припреме. И тако док се и даље презентовао рад „Панчића“ вечера се полако кувала, и била таман спремна по завршетку предавања. После вечере и кад је сав посао за тај дан био завршен, започета је неизоставна журка оваквих скупова.

 Недеља:

Доручак је обављен и две екипе полазе одвојено на терен. Једна под вођством Марка Јанковића и Горана Топића у потрагу за шумским совама и још неким врстама птица. Друга екипа полази под вођством Ранка Перића, приправника Завода за заштиту природе, бившег члана друштва, који нам је испричао занимљиву причу о постглацијалним реликтима Фрушке горе, о значају те планине, и повео нас да видимо још колико-толико очувану степску вегетацију која се налази на савршеном месту, месту одакле се виде цели Сремски Карловци, а такође, Дунав и Ковиљско-Петроварадински рит. По повратку у планинарски дом након шетње, стављамо још хране у наше стомаке, полако се пакујемо, и крећемо пут Новог Сада, увек помало тужни што одлазимо са тако лепог места, али опет задовољни што је све прошло по плану и што смо корисно искористили време, мотивишући подмладак да се бави научно-истраживачким радом.

Сузана Заковић