3-11 jул. 2007, планина Чемерно – 18 учесника из 5 научних секција истраживало је неприступачне пределе ове мало познате планине.

НИДСБ „Јосиф Панчић“ и Еколошко-истраживачко друштво „Младен Караман“ из Крагујевца су заједнички организовали и са великим успехом реализовали експедицију „Чемерно 2007“. Камп је био смештен у Ловачком дому у центру села Толишница, а део кампа са шаторима се налазио на ливади иза кафане „Ханомаг“. Опрему за истраживања (компјутер, пројектор, бинокулар, микроскоп) обезбедио је Природно-математички факултет из Крагујевца. Укупно је учествовало 7 чланова НИДСБ, 9 чланова ЕИД и 1 члан Друштва младих истраживача института за географију „Бранислав Букуров“ из Новог Сада. То су:

Списак учесника: 

  

На кампу су радиле средеће секције:

Ботаничка, Миколошка, Ентомолошка, (Lepidoptera, Odonata, Heteroptera, Orthoptera), Херпетолошка и Орнитолошка.

 За учеснике кампа и мештане Толишнице у кафани „Ханомаг“ смо готово сваке вечери организовали пројекције документарних филмова о природи, као и фотографија које смо начинили на кампу. Вредни истраживачи су сакупли и богату фото-документацију о природној и куптурној баштини овог подручја.

Циљ експедиције је био да се што обимније истражи животињски и биљни свет планине Чемерно како би допринели познавању овог заборављеног региона и започели процес стављања под заштиту. Обиђени су локалитети Троглав, Пропљеница, 5 км низводно реке Борошнице од центра Толишнице и највиши врх „Смрдљуш“ са околином. Најзначајнији резултати су из области херпетологије и ботанике, а затим следе ентомологија, орнитологија и микологија. Најзначајнији налаз је мапирање популација ливадског гуштера (Darewskia praticola).  

Констатовано је да је планина Чемерно изложена бројним опасностима у ближој будућности. Тренутно највећу опасност представља илегална дивља сеча која угрожава стару букову шуму  у којој се налазе и џиновски примерци горског јавора (Acer pseudoplatanus), планинског јавора (Acer heldreichi), јавора млеча (Acer platanoides), планинског бреста (Ulmus montanus), јасена (Fraxinus sp.). Да би се дошло до изолованих делова шуме изграђени су и нови путеви на планини који изазивају и поспешују ерозију, загађују потоке. Како су због политичких разлога село и планина избегли индустријализацију и развој, природа је у већем делу остала очувана. Будући да су на овом подручју откривене знатне количине руде, укључујући и злато, у будућности се може очекивати да цело подручје буде уништено од стране иностраних или домаћих рударских компанија уколино планине не добије заслужену заштиту. Међутим, како је планина веома богата извориштима, сматрамо да је њено највеће благо управо чиста планинска вода какве у свету и код нас има све мање. Заштита очуваних планина је за Србију од великог значаја јер улазак и неконтролисано улагање капитала може бесповратно уништити и загадити водотокове, природу и животну средину уопште.  

Планирамо још свеобухватнија истраживања у току 2008. године, као и обилазак јужних падина планине и Коњског крша, станишта медведа. Постојe и планови да се истраживања са Чемерна прошире и на оближњи Резерват Биосфере „Голија-Студеница“, али то ће зависити првенствено од наших капацитета и подршке других институција.

 Марко Шћибан