Radoznala tekunica

NIDSB „Josif Pančić“ je u 2010. godini realizovalo projekat „Revitalizacija pašnjaka“, koji je u okviru čak 3 konkursa sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj A.P. Vojvodine.

Osnovna ideja ove serije projekata je sprečavanje sukcesije na preostalim stepskim staništima južnih padina Fruške gore koja su dom ugroženim vrstama poput tekunica, orla krstaša i gorocveta, a nalaze se van granice Nacionalnog parka i trenutno nemaju nikakav režim zaštite. Takođe očuvanje ovih prirodnih vrednosti usko je povezano i sa ruralnim razvojem ovog kraja, uspostavljanjem ekoturizma, vraćanjem tradicionalnog stočarstva i uopšte sprovođenjem agroekoloških mera koje omogućavaju održivi razvoj područja uz očuvanje prirodne baštine. Da bi ovi lokaliteti održali potencijal za status zaštićenog prirodnog dobra, neophodno je reagovati brzo, aktivnim merama zaštite, kao i putem promocije i edukacije lokalnog stanovništva, ali i šire naučne i političke javnosti.

Prvi projekat je započeo još 2009. i obuhvatio je pašnjake „Široki dol“ kod Krušedola i pašnjak pored prilaza Neradinu, a koordinatori projekta bile su Olja Toljagić i Milica Mišković. U pojedinim akcijama su se studentima iz Novog Sada pridružili i gosti iz Beograda, Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, pokrajinski sekretar Slobodan Puzović, JP „Nacionalni park Fruška gora“, stanovnici Neradina, a posebno najmlađi članovi iz Osnovne škole iz tog kraja.

Pored velikog broja učesnika, ova akcija je dobila i medijsku propraćenost obzirom da je ovom prilkom nezavisna produkcijska kuća „Kontrast medija“ snimila reportažu, koja je emitovana na kanalu B92info.

U okviru edukativnog dela projekta održana je uspešna tribina na temu „Potrebe i mogućnosti očuvanja stepskih staništa“ u Neradinu. Gost tribine bio je mr Nikola Stojnić, ornitolog Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode. U osnovnim školama oba sela održana su predavanja o ugroženim stepskim staništima i vrstama.

NIDSB je finansiralo pripremu i izradu promotivnog materijala. Štampane su edukativne brošure i izrađeno je 300 plakata koji promovišu projekat revitalizacije. Pored podeljenih brošura i plakata, svim učesnicima i saradnicima obezbeđene su majice sa motivom tekunice i osvrtom na projekat i ideju održivog razvoja.

U 2010. godini je odobren i drugi projekat, ali sa uključenjem trećeg lokaliteta kod mesta Mala Remeta. Koordinatori novog projekta su Milica Radanović, Bojana Bokić i Vedran Josipović. Uz sve što je obuhvatao prethodni projekat, dodata je i pripremu i izradu promotivnih tabli koje će biti postavljene na sva tri lokaliteta.

Rad na revitalizaciji stepskih staništa nastavljen je trećim projektom, odobrenim krajem 2010., gde su uz uklanjanje žbunaste vegetacije na sve tri lokaliteta uključena prethodnim projektom, postavljene i informativne table izrađene u okviru prošlogodišnjeg projekta.

2011. godine Društvu je odobren novi projekat „Unapređenje stanja pojedinih pašnjaka na južnim padinama Fruške gore“, koji predstavlja nastavak prethodnih i finanasijski ga je podržao Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije, dok je koordinator projekta Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Ovim projektom, koji je još uvek u toku, obuhvaćeni su pašnjaci na novim lokalitetima, i to kod sela Šuljam, Ležimir i Manđelos. Do kraja godine planirano je postavljanje informativnih tabli na sva tri nova lokaliteta, kao i nastavak akcija čišćenja koju su započete u jesen.

Iako su najveće zarasle površine svih lokaliteta raščišćene, potrebno je nastaviti sa aktivnostima ovog tipa, kako bi se sprečila dalja sukcesija. Takođe neophodno je i dalje usmeravanje pažnje javnosti na ovu problematiku, kako bi se pre svega lokalne zajednice uključile u održavanje ovakvih staništa, ali i radi sprečavanja eksploatacije kao što je uklanjanje travnog pokrivača. Posebnu pažnju treba usmeriti i na prirodne retkosti ovih lokaliteta, odn. tekunice, orla krstaša i gorocvet, nastaviti edukaciju i monitoring.

Piše: Milica Radanović
Priprema za sajt: Debora Santo